Jutros sam morao do Zavoda za zapošljavanje kako bih pokupio neki dokument za povrat poreza od prethodne godine. Oni imaju ogroman i vrlo povoljan parking, pa ga ljudi često koriste kad idu u centar, jer se Zavod nalazi gotovo u samom centru grada.
Izlazim ja iz auta i krenem ka aparatu za plaćanje, kad čujem da mi neko viče “stop!” Okrenem se i vidim starijeg gospodina koji mi prilazi i pita me da li mi je potrebna karta za parking, odnosno da li sam je već kupio.
Rekoh da nisam, na što mi on priđe i da svoju kartu.
– Ja sam platio kartu za ceo dan, ali mi ne treba više, pa je glupo da propadne, reče mi uz osmeh.
Izmenili smo još par reči na konto nelogičnih pravila u Nemačkoj. Nakon toga je seo u svoj, rekao bih, prilično skup Audi i potom se odvezao uz pozdrav.
Morao sam ovo da napišem, jer su moji dosadašnji skrinšotovi iz Nemačke, kao i većina iskustava s ljudima ovde, bili negativni, tako da je ovo jedan nesvakidašnji događaj koji treba pohvaliti.
Ne znam ko je gospodin, ali ne pamtim kad sam zadnji put video nekog tako dostojanstvenog, ali u isto vreme opuštenog i nasmešenog čoveka. U Nemačkoj su ljudi uglavnom mrzovoljni, bezobrazni i nekulturni.
Za trenutak mi je povratio veru u ljude, ali ja sam stari ogorčeni cinik, pa sam siguran da me to neće dugo držati.
UFO blog 