Emocionalno zaključivanje je vrlo česta kognitivna distorzija koju ljudi koriste u svakodnevnom životu. Ona se manifestuje tako što osoba na osnovu svog emocionalnog stanja donosi zaključak o nekom objektivnom događaju.
Na primer, odete na pijacu i posvađate se s prodavcem paradajza. Ta svađa u vama probudi izuzetan bes. Nakon toga, sedite s prijateljima u kafiću i opisujete taj događaj na način da o ponašanju prodavca zaključujete na osnovu svog emocionalnog stanja. Na primer, želite da pokažete kako je prodavac bio izuzetno bezobrazan, pa kažete: “Zamislite samo kako se ta budala ponela prema meni KAD SAM JA DRHTAO OD BESA!”
Ovakav način zaključivanja nije u skladu s realnošću, jer naše emocionalne reakcije ne govore ništa o tome kakvi su događaji oko nas sami po sebi, već samo o tome kako mi doživljavamo te događaje.
Emocionalno zaključivanje često za posledicu ima povišenu anksioznost ili druge neugodne emocije. No, ono što je možda i veći problem jeste da emocionalno zaključivanje često služi (a drugi ga, uglavnom, prihvataju) kao dokaz da je nešto loše/odvratno/tužno i sl, iako to objektivno nije slučaj (ili barem ne u tolikoj meri koliko se želi prikazati).
Moj omiljeni oblik emocionalnog zaključivanja, a koji se u današnje vreme u mnogim raspravama često može čuti/pročitati, jeste da se nekome “povraća zbog nečega” (s ciljem da se “dokaže” da je to nešto loše). Iako se to često koristi kao dokaz da je nešto loše ili odvratno, ovakav način rezonovanja je samo jedan vid emocionalnog zaključivanja.
Kao što rekosmo, ta rečenica samo govori o načinu na koji mi doživljavamo određeni događaj ili fenomen, ali nam ništa ne govori o samom događaju/fenomenu.
UFO blog 